slide 1
 
slide 4

Cetinje na Ponoru 2018, Glendža: Ako nemamo ljudi, nemamo ni grada

on . Posted in Aktivna zona Vijesti

Cetinje na Ponoru 2018
Aktivna zona
organizovala je Javnu diskusiju sa istoričarem Petrom Glendžom na Cetinju, pod nazivom ,,Cetinje na Ponoru 2018.’’.
 
Miloš Marković iz Aktivne zone, kazao je da diskusija nosi simbolički naziv Cetinje na Ponoru jer se zbog nagomilanih problema Prijestonica zaista nalazi na ponoru. -Cilj ove, ali i ranije organizovanih diskusija ovog tipa je da ukažemo na najznačajnije probleme u gradu i da pokušamo da dođemo do mogućih rješenja - kazao je Marković.
 
Istoričar Petar Glendža je u svom uvodnom izlaganju naglasio da je po njemu prvi i gorući problem Cetinja odliv stanovništva, odnosno depopulacija i da je to prva stvar koja treba da ,,upali crvenu lampicu'' kod gradske uprave.
 
- Za dvadesetpet godina, broj stanovnika je smanjen za 5 hiljada, što je uz konstantan negativan prirodni priraštaj i odseljavanje stanovništva, prema mojim proračunima, učinilo da na Cetinju trenutno bude oko 15 hiljada građana, kojima je crnogorska prijestonica zvanično boravište. Svi svejdočimo da kruže nezvanične priče da u gradu prenoći između sedam i osam hiljada ljudi, što je katastrofalan podatak. Jako zabrinjava i činjenica da je sve manje mladih ljudi, kojih nema više od hiljadu, ako imamo pred sobom podatak o broju upisanih birača sa posljednjih lokalnih izbora. Ako znamo da nam godišnje umre između 1,2 i 1,5 odsto ukupnog broja stanovnika, onda smo valjda svjesni koliko nam je populacija stara, a progresivno starenje je problem sa kojim ćemo se tek suočiti. Ako nemamo ljudi nemamo ni grada - poručio je Glendža, koji je podsjetio na istraživanja lokalnih nevladinih organizacija koja su pokazala da između 60 i 70 odsto mladih želi da napusti Prijestonicu, pa i za to očekuje reakciju nadležnih.
 
On se osvrnuo i na problem nezaposlenosti i rekao da je na Cetinju, prema podacima iz 2017. godine, nezaposleno 1189 ljudi, što čini da se po toj zvaničnoj statistici grad uklapa u profil sjevernih opština, uz velike razlike sa opštinama iz centralnog dijela i sa juga države, kojem pripada. Ako zvaničnim podacima o broju upisanih birača, oduzmemo zvaničan broj zaposlenih, nezaposlenih i penzionera, dolazimo da frapantne brojke da 5000 naših sugrađana kojih ova statistika uopšte ne prepoznaje. Da li među tih 5000 ima još onih koji su nezaposleni, ili baš svi npr. studiraju, prosudite sami- istakao je Glendža.
-To sve možemo povezati i sa velikim dugovanjima Prijestonice, koja prema procjenama, iznose 35 miliona eura, što znači da svaki građanin Cetinja duguje skoro 2300 hiljade eura. Ako uzmemo u obzir činjenicu da prosječan građanin Cetinja prihoduje oko 200 eura, dovodimo u pitanje održivost ovakvog stanja u budućnosti - rekao je Glendža. Na Diskusiji je bilo riječi i o projektima koje je lokalna uprava realizovala u prethodnom periodu, poput rekonstrukcije Njegoševe i Bajove ulice i obilaznice u Donjem polju, koji su, smatra on, takođe loše realizovani.
 
-Turizam je ono čemu je na Cetinju neophodno pridati značajno veću pažnju, jer je to jedino što je ostalo kao potencijal, od čega je još jedino moguće ostvariti prihode - ukazao je Glendža.
 
On je zaključio i da se građani nedovoljno angažuju i olako prihvataju ovakvo stanje, i ne traže odgovornost za sve propuste koju su evidentni u gradu.
 

Povežimo se

facebook logo1   twitter logo1

youtube logo   issuu logo

Časopis: Recept za aktivizam

banner recepet za aktivizam broj 003

Kontaktirajte nas

Želite se dodatno informisati o našem radu?
Pišite nam putem info@aktivnazona.me.